Kritikujte, ali nežno!?!
Biti kritičar
je lako, kritikovati je još lakše. Ipak konstruktivna kritika,
najrafiniraniji i efektivniji kritički osvrt na neku stvar, je
umetnost izbegavanja zanovetanja, sitničarenja i unapred
negativnog stava. Ništa ne pogađa ljude tako kao nefer,
netaktična i neosnovana kritika. Ipak, u nekim trenucima,
konstruktivna kritika predstavlja osnov održanja dobrih
poslovnih odnosa.
Najbolji način da oprezno ponudite konstruktivnu kritiku zavisi
umnogome od odnosa i osobina ličnosti kojima je nudite. Ovaj
članak nudi vam pre nekoliko teza nego iscrpljujuću analizu
posle koje vam ništa neće biti jasno. Evo nekoliko saveta koji
vam mogu biti od koristi ako ih pametno iskoristite:
Shvatite da je odnos vrlo bitan.
Nebitno da li muž kritikuje ženu, poslodavac zaposlene, vođa
projekta članove tima – pristupi konstruktivne kritike mogu se
primeniti u svim slučajevima. Ipak, uspeh zavisi od dogovora i
razumevanja sa obe strane. Na primer, poslodavac će kritikovati
zaposlene ukoliko se u startu ne razjasni koja su njegova
očekivanja i koje su njihove obaveze. Kad kolega kritikuje
saradnika, pristup mora biti delikatniji jer ne postoji razlika
u autoritetu ni položaju. Zapamtite da je, jednom kad je
diskusija i kritika završena, najbitnije zadržati poštovanje i
ostati u dobrim odnosima.
Razmislite o pretpostavkama.
Većina ljudi polazi od pretpostavke da je u pravu, a da svi
ostali greše i da se njihova životna misija sastoji u
preobražaju ovih drugih. Ako pogledamo diskusiju sa ove druge
strane, to više liči na neproduktivnu, demotivacionu kritiku.
Pre nego što usmerite svoju kritiku ka nekom, razmislite da li
imate pogrešne pretpostavke o vašem odnosu ili pogrešna
očekivanja o pristupu te osobe nekoj situaciji ili projektu. Na
primer, ako kritikujete nekog zato što vas nikad ne sluša, vi
polazite od pretpostavke da ste jasni u izražavanju ili da
posmatrate stvari iz istog ugla. A da li je baš tako? Predhodna
analiza potencijalnih pretpostavki može vam pomoći da postavite
dobru osnovu za pozitivnu diskusiju.
Opustite se i koncentrišite pre sastanka.
Ako ste nervozni kad treba da budete kritični prema nekom, ili
se osećate isfrustrirano i uvređeno zbog nečjeg ponašanja,
desiće vam se da usred diskusije upadnete u stanje stresa. Mnogo
bolji način je da iskoristite nekoliko minuta da se opustite,
dišete duboko i polako i da shvatite da je osnovni cilj
diskusije da se postigne dogovor. Opušteni i koncentrisani
doprinećete pozitivnom tonu diskusije i prijaćete mnogo više
sagovornicima nego da ste svađalački nastrojeni.
Podelite namere.
Pre nego što počnete da kritikujete, proverite vlastite namere.
Zašto želite da drugi saznaju da su pogrešili ili da vas je
njihovo ponašanje uvredilo ili iziritiralo. Ovo predstavlja
dobar test da uvidite da li je ono što kritikujete stvarno bitno
za posao, da li je samo drugačiji način da se posao obavi ili
najgore, vi, lično, imate neki problem s tim. Zato ublažite
kritiku tako što ćete podeliti namere. Možete reći: „Hoću da
razgovaram sa tobom jer želim da naša grupa bude najbolja i da
svi budemo ponosni na to što radimo“ ili „Moram ovo da ti kažem
jer me frustrira činjenica da se moram odreći nekih prednosti,
ali mi je vrlo bitno da i dalje ostvarimo dobru radnu
atmosferu.“
Razjasni očekivanja.
Nerazjašnjena ili neizrečena očekivanja mogu da prave problem
onda kad se odlučite na konstruktivnu kritiku nečjeg ponašanja
ili učinka. U želji da podelite svoje namere sa drugima, možda
je dobro napomenuti šta očekujete da vaše kolege/zaposleni urade
i na koji
