PREDUZETNIČKO RAZMIŠLJANJE
Preduzetništvo se smatra osnovnom ćelijom ekonomije i najvećim
potencijalom privrednog razvoja. U njemu se vidi budućnost
uspešnog razvitka makroekonomije. Ta moć koju preduzetništvo
nosi u sebi je neograničena. Zapravo, to je moć, inventivnost i
sposobnost svakog pojedinca da prepozna prave stvari, da
prepozna prilike koje drugi nisu videli ili nisu imali hrabrosti
da ugrabe. Preduzetnici kao nosioci odgovarajućih ideja, iste
transformišu u konkretne produkte koji će im doneti korist,
odnosno profit. To su ljudi spremni na rizik jer «ko reskira,
taj i dobija».
Preduzetničko razmišljanje ne može se podvesti pod neki šablon.
Preduzetništvo uglavnom čine inovativni pojedinci, ili pak
pojedinci koji znaju da rade određene stvari na bolji način.
Možda se ne čini velikom ta razlika, s jedne strane raditi posao
bolje, a s druge, raditi posao drugačije, ali oba dela su
sastavni deo preduzetnikove ličnosti, ili barem bi prema nekim
kriterijumima trebalo da budu. Bilo kako bilo, svaki pojedinac
je jedinstven, i kao takav on ima šansu da bude originalan, i da
svoju ideju iskoristi na svojstven, a opet drugačiji način.
Diverzitet ideja i neograničenost čovekove mašte kad bi se
iskoristili na pravi način, mogli bi načiniti pravi bum u
ekonomiji.
Međutim, inventivnost i volja nisu dovoljni. Veliki procenat
novoosnovanih preduzeća iste godine se i zatvori, a samo mali
broj preživi. Zašto je to tako? Odgovor može da leži u
problematičnoj finansijskoj situaciji, pogrešnoj proceni
tržišta, neracionalnom angažovanju faktora, zapošljavanju
pogrešnih ljudi itd. Ali, kako istraživanja pokazuju, najveći
broj preduzetnika propadne jer nisu svoju viziju i svoje ciljeve
stavili na papir. Pokazalo se da je to od izuzetne, pa čak i
ključne važnosti za uspešnost jednog preduzeća. Stoga se u
današnje vreme preduzetnici sve više okreću pravljenju poslovnih
planova, strategija i sl. Znanja u vezi sa ovim mogu steći na
raznim seminarima, a i internet je prepun takvih sadržaja. I kod
nas se pojavljuje sve više sajtova sa tematikom razvoja
preduzetništva u Srbiji na kojima se mogu naći korisne
informacije.
Ono što možda otežava život preduzetnicima jeste što moraju biti
svestrani, upućeni u skoro sve segmente ekonomije. Moraju mnogo
da znaju, a pogotovo da drže najnovije informacije pod svojom
kontrolom. Neupućenost u dešavanja u okruženju mogu svakog skupo
koštati, a naročito preduzetnika koji u toj nemilosrdnoj borbi
mora da pokaže visok stepen snalažljivosti i dovitljivosti.
-
Deo I -
Kao što sam već pomenula preduzetnik treba da poseduje širok
spektar znanja, kao i da to upotrebi na pravom mestu i u pravo
vreme.
Obično prvo što bi jedan, recimo, uspešni preduzetnik uradio, to
je da bi sastavio poslovni plan. Taj poslovni plan se sastoji od
dugoročnog, srednjoročnog i kratkoročnog cilja/ciljeva sa
strategijama kako ih ispuniti. Te strategije mogu da opišu odnos
s zaposlenima, način motivacije, način njihovog učešća u
donošenju odluka preduzeća, ili odnos sa kupcima, dobavljačima,
i sve drugo što preduzetnik smatra da će uticati na njegovo
poslovanje i što će mu pomoći da bude uspešan ukoliko bude
kontrolisao te elemente i sprovodio ih na isplanirani način.
Jedan od najvećih problema koji se javlja pri osnivanju su
finansijska sredstva. Pošto se preduzeće tek osniva, teško da će
banke biti raspoložene da poklone poverenje, odnosno da odobre
pozajmicu jednom preduzeću čiju rentabilnost ne mogu da procene.
Ta investicija za banku je investicija visokog rizika, tako da i
u slučaju odobravanja kredita, preduzetnik teško da će biti u
mogućnosti da vrati taj kredit zbog oštrijih uslova istog koji
je odobren i visokih kamatnih stopa. Preduzetnik, pošto veoma
retko može sam da isfinansira ceo projekat, kao alternativu
pronalazi izvore u svojim rodjacima, daljim i bližim, od kojih
će pribaviti privremena novčana sredstva za pokretanje
poslovanja.
Pri osnivanju mora se, naravno, misliti i o poslovnom prostoru i
ljudskim resursima koji će biti uposleni. U početku, u
zavisnosti od vrste delatnosti, poslovni prostor i ne mora da
bude veći problem, a upošljavaće se ljudi od poverenja koji su
donekle stručni u oblasti u kojoj će raditi, a opet će se
zahtevati od njih da imaju nešto šire znanje.
Probiti se na tržište nije lako. Marketing tu može dosta da
pomogne svojim ocenama tržišta i procenama ponašanja potrošača
ili klijenata date robe, odnosno usluge.
Određenu pažnju preduzetnici posvećuju i kreiranju imena svoje
firme. Ime treba da bude lako pamtljivo, da se lepi za mozak i
da bude originalno i prepoznatljivo.
-
Deo II -
Koliko god dobar start imao preduzetnik, ne može biti uspešan
dok ne doživi i poraz. Oziljniji preduzetnici će provesti neko
vreme u proučavanju kolega/konkurenata koji su uspeli i koji
nisu, i izvodiće određene zaključke.
|
|
Već rečeno, preduzetnici koji krenu sa idejom, ali bez plana,
brzo ostaju i bez posla. Postoje i oni koji krenu u posao samo
radi uzbuđenja, gurajući sami sebe u krize samo da bi se ponovo
osetili u igri.
|
Za
preduzetnike su izuzetno važne odluke koje oni donose. Od tih
odluka zavisi njihova pozicija na tržištu. Oni procenjuju
potencijalne dobiti i koristi od svakog povučenog poteza, gde
posebnom mestu mogu da se posvete i oportunitetni troškovi.
Kao što su ranije izbegavali pisanje poslovnog plana, tako su
izbegavali i vođenje računovodstvene evidencije ne shvatajući
njen značaj u poslovanju firme. Jedan od ciljeva preduzetnika je
da minimizira troškove, a računovodstvo mu upravo može pomoći u
donošenju takve odluke.
Ne
treba potcenjivati izvore informacija. Ne treba se ni rasipati
sredstvima i tražiti informacije koje imaju krajnje posredan i
beznačajan uticaj. Pravilna procena i odluka, kao i kontrola
rezultata i njihovo praćenje mogu dosta pomoći uspešnom razvitku
preduzeća. Svest preduzetnika o tome šta mu je potrebno i kako
do toga doći na najefikasniji način, uštedeće mu vreme, a i
novac. Jedna od najvažijih stvari je i da preduzetnik zna šta
hoće.
-
Deo III -
Da
probudimo malo i patetiku – ljubav prema poslu je važna.
Međutim, za veliki broj poslova vizija je upravo ono što
preduzetnike vodi napred ka zacrtanom cilju. Ona pokazuje u kom
smeru će se voditi posao, ona rađa nove ideje i nova rešenja.
Nema lakih poena. Za svaki uspeh potreban je veliki trud, veliko
zalaganje i umeće.
Kako preduzetnik posluje u jednom nepredvidivom okruženju gde
dinamičnost promena nije strana, po njega je bolje da uđe u samu
srž mreže u kojoj se nalazi. On treba da poseduje određenu
harizmu i da u dovoljnoj meri održava ''prisne'' odnose sa
ljudima u preduzeću i sa ljudima van preduzeća, a da pri tome ne
izgubi autoritet. Treba znati uliti poverenje i na fin način
usmeravati ljude u skladu sa svojom vizijom tako što će ta
vizija, kao i sami ciljevi preduzetnika, biti prihvaćena od
strane bliskih saradnika u smislu da će te vizije i ciljeve
shvatati kao zajedničke, i da će svima biti od koristi da rade
za dobrobit firme ulažući deo sebe za ''više'' interese.
-
Deo IV -
Bill Gates, Steve Jobs, Henry Ford – nisu izmislili električnu
energiju, čipove, kompjutere, automobile ili pokretnu traku, ali
su znali da iskoriste tuđe pronalaske, ukombinuju ih na pravi
način, urade nešto novo i drugačije i sada ih prepoznajemo kao
uspešne preduzetnike. Kao ljudi, oni nisu ništa posebno, ne
razlikuju se od ostalih. Ono što ih odvaja jeste što su znali da
prepoznaju gde leži uspeh.
Ne
mogu svi ni da uspeju, po mom mišljenju, najviše iz razloga što
ne žive u realnosti već u nekim iluzijama. Iluzije umeju da budu
veliki neprijatelj čoveku ako se on previše posveti njima a
izgubi kontakt sa stvarnim svetom, stvarnim okruženjem i
stvarnim dešavanjima.
Treba znati gde se sad nalaziš, gde želiš u budućnosti da budeš,
i treba imati viziju kako to ostvariti. Na preduzetništvo se
mogu primenjivati filozofije života, jer bili mi preduzetnici
ili ne, svako od nas donekle razmišlja kao preduzetnik.
